IGNORISANJE JE PREDRASUDA 27. 04. 2012. Niš Izvor: City radio

Postoji li Romska elita? Tema političke kulture u Roma, te ponovne zloupotrebe romskih glasova u izbornom procesu je postizborno aktuelna tema. Ekipa City radija potražila je i odgovore na pitanja zašto se inače nevidljiva manjina pompezno dovodi u centar

Posmatrajući različite aspekte života Roma kod nas primetno je gotovo potpuno odsustvo političke kulture ili ozbiljnijeg političkog angažmana. Iako su veoma brojna manjinska zajednica  koja nema oslonac u matičnoj državi, Romi su za razliku od svih ostalih manjinskih zajednica  potpuno politički neorganizovani, te se logično postavlja pitanje zastupanja njihovih prava u političkom polju.

U predizborno vreme koje je upravo iza nas, to postaje još vidljivije te se stiče utisak da zahvaljujući toj neorganizovanosti dopunjenoj ekstremno lošim uslovima života – romska zajednica postaje laka meta za manipulaciju od strane moćnih političkih struktura.

Prevedeno na narodski jezik, kupovina romskih glasova je postala uobičajena praksa a sam romski glas najjeftinija roba koju neko može pazariti za par litara ulja, kilogram brašna ili neku sitnu novčanu nadoknadu.

Ferhat Saiti, predsednik Romske stranke Jedinstvo

Iako romski intelektualci upozoravaju na to uoči svakih izbora, te apeluju na sunarodnike da ne pristaju na ekonomske ucene i po pravilu, lažna obećanja da će im se, samo da prodju izbori, pomoći, uredno donose vesti o nepoznatim članovima vladajućih struktura koji ispred biračkih mesta sačekuju romske glasače i za sitan novac ih ubedjuju da zaokruže odredjeni broj na listiću.

Mnogi idu i dalje pa u mahale, o kojima smo već govorili, dolaze sa kamionima punim osnovnih životnih namirnica. Predsednici vodećih političkih stranaka se baš pred izbore prisete da su Romi na vrhu liste prioriteta, čim sednu u fotelju ili se trude da u svoj tabor nekako dovedu popularne romske estradne izvodjače. Sa druge strane, većinsko stanovništvo na to gleda prezrivo i sa osudom jer se, eto, tim Romima opet nešto daje, bez imalo razmišljanja da je za nezaposlenu samohranu majku petoro dece kilogram brašna sigurno vredniji od izbornog listića.

U njenim očima ta trampa je više nego povoljna. Ove godine je samo jedna romska partija bila u izbornoj trci za lokalni parlament u Nišu – romska stranka Jedinstvo.

Iako su se potrudili da naprave u skladu sa sopstvenim mogućnostima pristojnu kampanju, izborni rezultat pokazuje da im sunarodnici nisu ukazali poverenje.

Sa druge strane, u toku trajanja predizbornih konvencija svih velikih partija mogla su se videti romska decica u majicama ili sa balonima i zastavicama tih partija. U čemu je caka? I da li Romi stvarno ne razumeju značaj sopstvenih političkih prava i snage svoje brojnosti? Ali još više značaj predstavljanja i uticaja na donosioce odluka u političkom sistemu?

Kako stati na put zloupotrebi ove ranjive, siromaštvom dodatno oslabljene zajednice od izbora do izbora? Pokušali smo da pronadjemo logične odgovore na ta pitanja.

POLITIČKI NEVIDLJIVI LJUDI 

Osman Balić

Sa Osmanom Balićem smo razgovarali nekoliko meseci pre izbora i tada nam je rekao da obratimo pažnju u predizbornoj kampanji na pune kamione koji će uskoro početi da stižu do romskih mahala, a u cilju kupovine romskih glasova.

Izbori su prošli. Pozvali smo gospodina Balića i upitali ga da li se nešto izmenilo tokom ovih upravo završenih izbora. Osman Balić smatra da se, kada se govori o političkim pravima kao ljudskim pravima Roma na predstavljanje i glasanje, situacija u toku poslednje predizborne kampanje pogoršala i to ilustruje sledećim primerom.

„Imali smo tu predizbornu kampanju i izbore i ono što jeste činjenica, što meni teško pada, a govori o političkim pravima kao delu ljudskih prava, je činjenica da je romski glas bio najjeftiniji u Srbiji i to je strašno. Prodavci ljudskih duša, a kupci glasova, bilo ih je u tom delu ’demokratske političke grupacije’, bilo je i novih političkih grupacija koji su kupovali glasove,pa i nova pojava da imamo novu neromsku ’Romsku partiju’ koja je javno kupovala glasove ispred skupštine veća Vojvodine i to niko nije sprečavao i tako je neki Bokan ušao u pokrajinski parlament. Romi se sada bune, naravno to je sada kasno“, kaže Balić.

Kada se radi o političkoj svesti, političkom organizovanju i nacionalnoj pripadnosti, Balić smatra da je sve to na veoma niskom nivou što je rezultiralo time da neće biti autentične romske partije u parlamentu.

Osman Balić smatra da ima tu i pozitivnih stvari.

„Više od desetak Roma će biti u skupštinama i lokalnim parlamentima, ne kao predstavnici Roma, već kao članovi tih mejnstrim pokreta, što je dobro. Kada je u pitanju ta građanska svest to je jako bito, jer osim mene, nas recimo, opšte raspoloženje kod Roma je da nemaju volje da se etnički grupišu, da se grupišu samo kao Romi i da od toga pravimo političku partiju", rekao nam je Balić

Primetili smo da mnogi Romi radije glasaju za velike neromske stranke nego za sopstvene predstavnike. Gospodin Balić to tumači najpre kako kaže, čudnom političkom kulturom kod Roma.

Romska partija Srbije

„Inače ta romska zajednica ima tu karakteristiku da ne voli vođe. Jer vođe, varaju, nekako se tako ispostavilo kroz istoriju našu još od Indije pa do danas. Nekako se to u proteklih 10 vekova pokazalo da vođe samo donose nesreću narodima, što se uveliko razlikuje od evropske političke kulture. Tu imate ljude koji vode sve to, ponegde i te etničke grupacije imaju i svoje vođe... to kod Roma ne pali. Mi još nismo našli način kako da se organizujemo, da imamo legitimne političke predstavnike. Kod nas Roma to je malo čudno i to je odgovor na pitanje koje je ovih dana aktuelno, a to je zašto se Romi nisu bolje politički organizovali za ove izbore", kaže Osman Balić.

Naš sagovornik kaže da je i sam učestvovao u političkom životu i izborima 2007, zajedno sa doktorom Rajkom Đurićem, vodio je Uniju Roma Srbije, a postojala je i Romska partija Srbije, Srđana Šaina.

Medjutim, Balić kaže da su veoma brzo shvatili da je građanski  aktivizam mnogo benigniji način za ostvarenje nekih prava od političkog puta.

Sociolog romolog Dragoljub Đorđević,  koji je dobri poznavalac romske kulture, kaže da sama romska zajednica uskoro mora da preuzme deo obaveza na samu sebe ukoliko želi da se integriše u širu zajednicu. Uzimajući u obzir sve otežavajuće faktore sa kojima se suočava, profesor konstatuje da osećaj međusobne solidarnosti unutar romske zajednice koji je jako slab, mora da jača, a da to zavisi samo od njih samih.

U sličnom kontekstu, smatra on, treba posmatrati i političku kulturu Roma.

Unija Roma Srbije

„Ako spomenemo politički prostor, pa to je katastrofa. Kako je moguće da tako brojna nacionalna manjina proizvede neku dobru političku partiju ili njih nekoliko koje bi igrale bitnu ulogu u pol. životu Srbije. Neko će reći ’pa mi smo protiv nacionalnih partija’ i ja sam u principu protiv, u demokratskom društvu ne bi trebalo da bude nacionalnih političkih partija, ali Mađari ih imaju, Bugari ih imaju, Hrvati ih imaju...Kako su te nacionalne manjine ostvarile svoja prava, a Romi tek treba da prođu deceniju da ih stignu i da im se približe“, rekao je Dragoljub Đorđević.

Naš sagovornik kao veliki problem vidi krhku romsku elitu. Kulturna elita je razvijenija ali političke i ekonomske gotovo da nema. Kako pravilno primećuje, pomalo je čudno da uprkos velikom broju romskih nevladinih organizacija nema još uvek tendencija za stvaranjem ozbiljne političke elite. Zato i dolazi do negativnih pojava u toku izbora.

„Romski narod, nažalost, nema razvijenu političku kulturu i onda i zbog celokupnog siromaštva, potisnutosti pa onih kojih je mali procenat, obrazovanih on samo služi za pokazivanje i manipulaciju. I onda velike partije ih lako ptkupljuju i sada evo o tome se priča ali nemamo dokaze i na ovim izborima da je to bilo čudo. Nekako to ide, ubogom narodu dat je neki litar ulja ili brašna ili im date nekoliko hiljada dinara i to je sasvim dovoljno da kupite glas tog naroda koji je na ivici egzistencije. Treba da se poboljša taj položaj i time bi i manipulacija bila smanjena, a i drugačije bi bilo kada bi bile organizovane partije i vođe i ne bi to tako išlo.To je veliki rezervoar političkih glasova i velika mogućnost uticaja na one koji donose velike političke odluke", kaže profesor Đorđević.

DA LI SU ROMSKE NEVLADINE ORGANIZACIJE-POTENCIJALNI NOSIOCI STVARNIH PROMENA

Meda Bajramović

Meda Bajramović je nekadašnji novinar prvog medija na romskom jeziku u Nišu. Splet okolnosti ga je od mikrofona i kamera odveo u nevladinu organizaciju „Ponos“  gde je zadužen za mnoge operativne aktivnosti, od realizacije različitih projekata pa do režiranja pozorišnih predstava sa jasnim aktivističkim porukama.

Jednu od njih „Jesam Rom, ali je niška avlija i moj dom“ je niška publika nedavno mogla da pogleda. Na pitanje da li romske NVO mogu da doprinesu stvaranju opšteg boljitka kada je reč o romskoj zajednici u Nišu, Meda Bajramović smatra da one tome svakako doprinose na više načina manje ili više uspešno.

„Veoma je nesebično davati komentare na temu Romi, boljitak, može se reći da se formirala ta mladež koja potencira obrazovanje. Postoji i neki podatak da je 30 % više srednjoškolaca koji se obrazuju više nego lani. U ostalim domenima što se tiče socijalne inkluzije možemo da kažemo da smo unazadili celu tu priču, da postoje razna obećanja i da nemamo boljitka. Generalno, samo obrazovanje i mahom srednje obrazovanje. Tu imamo sada najviše romske dece i taj procenat je u porastu. Možda možemo govoriti i o fakultetima i tom visokom školstvu i to međutim je rano govoriti jer još uvek je mali procenat toga“, rekao je Meda Bajramović.

Iako je nedovoljno obrazovanje veoma često bilo pominjano kao glavni razlog nepostojanja romske elite u prošlosti, a po rečima svih naših sagovornika  danas jeste oblast u kojoj je Dekada Roma postigla velike rezultate, stiče se utisak da se za Rome nekako put završava opet tu negde. Diplome ostaju da vise na zidovima, jer posla za Rome sada školovane opet nema. Naš sagovornik kaže da tu postoji mešavina diskriminacije i nepotizma.

„Nije se promenila ta priča diskriminacije i ako ste vi Petar Petrović imate veće šanse, naročito ako vaši tata ili mama poznaju nekog iz te branše, ali ako ste vi Mustafa ili Ekrem i ukoliko vaši koreni ne govore da ste vi kvalitetni iz tog domena i da ne pripadate toj branši, onda ćete imati manje mogućnosti i da aplicirate za neki konkurs, ako ste uopšte saznali za njega, onda su vaše šanse jako male“, napominje Bajramović.

Upitali smo Medu Bajramovića da li se Romi mimikriraju, menjajući imena i prezimena kako bi sebi povećali šanse za prihvatanje od strane većinske zajednice. Po njegovom mišljenju, to je česta pojava, kojoj međutim uzroci, smatra, ne leže u strahovima i želji za uklapanjem već u nečem sasvim drugom.

NVO "Ponos"

Krenuli smo od podataka o asimilaciji romske zajednice a stigli smo do takodje osetljivog pitanja o kome se ne govori često i ne zna se mnogo – do pitanja azilanata.  Zašto Romi odlaze iz Niša makar i po cenu prinudnog vraćanja?  Meda Bajramović smatra da razlog odlaska ne leži u kršenju ljudskih prava.

„Ako uzmemo kao primer prosek jedne plate u Srbiji i ako paralelno znamo da je za dve trećine manje socijalno davanje koje obično koriste Romi, onda dobijamo jasnu sliku da Romi svoj put egzistencije ili normalnog življenja ne mogu da ostvare u Srbiji, ne ljudska prava, nego ne mogu da ostvare osnovno pravo na jelo, da danas imaju doručak, ručak i večeru, da imaju opšte kulturne higijenske navike, jer ne mogu da ih imaju opet zbog finansija. Oni znaju da kada odu za Nemačku, Francusku, Italiju, koji oni doživljavaju kao državu koja će im pomoći, i dati im i doručak ručak i večeru, i sav saniratni materijal koji im je potreban, znaju da će njihova deca da se školuju besplatno, i to je, po mom mišljenju, zdrava priča: ako mi ne odgovara ovde, zašto bih ja ovde sedeo, a neko mi preko, na Zapadu nudi bolji život, Sa druge strane ima krivice i Roma, koji su funkcionalno nepismeni i ne znaju kako da ostvare svoja prava. Zašto odlaze? Odlaze samo iz egzistencijalnih razloga. Ovde nemaju dovoljno, a ne znaju kako da dobiju više“, kaže Meda Bajramović.

Zbunjuje ipak činjenica da mnogi Romi sa čitavim porodicama odlaze, iako znaju da će ih vratiti posle nekoliko meseci. Meda i to objašnjava.

„Ako imamo zimu koja nas očekuje u Srbiji i petočlanu porodicu, to je prosek kod Roma - Oni će gledati ovako: Odem u decembru, gore prezimim. Oni će me vratiti za 5-6 meseci. Vraćam se za Đurđevdan, super, to je moj Romski praznik. Tu ću da provedem leto i opet da se vratim. Oni ovde ne vide svrhu za ostajanjem. Videli su kvalitetniji život, bolje uslove. Bolje uslove u smislu da im je druga država im je ponudila mnogo više mogućnosti nego njihova matična država. I zato se u njima udi želja da odlaze. Bez obzira što će ih nemačka ili bilo koja Vlada vratiti za Srbiju, oni će opet da nađu načina da se vrate tamo gde im je bolje“, objašnjava Meda Bajramović.

NVO "Ponos"

U vreme opšte ekonomske krize utisak je da većinsko stanovništvo uobičajenim sterotipima vezanim za Rome dodaje još jedan a to je da država zapravo trenutno samo o njima brine. Meda uzrok vidi u zloupotrebi  Dekade Roma od strane političara a uz pomoć medija željnih senzacija.

„Bit ove priče je da se o Romima generalno više priča. Sa druge strane, koliko Romi direktno imaju koristi od toga da im neko kaže: od danas vi ne živite ispod ovog mosta, ja ću vam dati kontejnere, a da se neko treći seti i kaže: ja neću Rome u svom naselju. I onda je to igra mačke i miša. Podeliću mišljenje sa vama, time što smatram da su pojedini mediji i određene političke organizacije iskoristile Dekadu Roma, pa su, kada dođe vreme da se priča o Romima, pričali dosta pozitivnih laži. Ispostavilo se u očima naroda koji žive sa Romima da oni imaju velike privilegije, određena socijalna davanja, da je njima sve to ponuđeno i dato, a da oni nikad nisu zadovoljni, pa se postavlja pitanje kada bi meni neko sve ovo dao ja bih bio zadovoljan, zašto ti Romi nisu zadovoljni. Možemo da konstatujemo da je medijska slika iskrivljena. Malo više. I da su ti politički inovatori sebi dozvolili: A što ne bih ja iskoristio Rome i pričao kako su oni lepi i fini, a da im je država omogućila da budu baš lepi i fini“, rekao nam je Bajramović.

Pošto je Meda Bajramović, nekadašnji novinar upitali smo ga kakva je situacija sa informisanjem romske zajednice u Nišu. Prema njegovom mišljenju, to je ponovo postao veliki problem za zajednicu.

„Što se tiče Niša, koliko ja znam, a čini mi se da dovoljno znam, niko ne čini ništa po pitanju informisanja na romskom jeziku, sem TV Belle Ame, gde oko 10 do 12 godina ima informacija na romskom jeziku , a to, ja tvrdim, vredi ispod NULE. To nema za cilj da informiše Rome, a ako to ima za cilj, onda ga ne ostvaruje. Voditelja ne razumemo, verovatno zato što ne govorimo istim dijalektom, i ja ne bih da sudim da li on dovoljno ili nedovoljno radi svoj posao. Sa druge strane jedini romski medij RTV Nišava ne funkcioniše, ugasila se pre godinu – dve. Romi na svom maternjem jeziku ne mogu da se informišu, jer ne postoji ni jedno javno glasilo niti medij koji to radi“, kaže Meda Bajramović.

Ima li nade da će se stvari pomeriti unapred makar za dva koraka kada se govori o inkluziji Roma u našem gradu. Šta treba uraditi kao zamajac da stvari krenu nabolje ?Naš sagovornik smatra da ti prvi koraci zavise od partnerstva Grada i romskog nevladinog sektora, ali na drugi način nego što je to do sada rađeno. To iziskuje i odredjene izmene u budžetu grada.

NVO "Ponos"

„U začarani krug bede, siromaštva, nezaposlenosti, neobrazovanja Roma, umešali su se prsti budžeta, taj budžet ima svoje stavke kao i svaki drugi, ali nema ni jednu budžetsku liniju dotacije romskim NVO, dotacija romskoj inkluziji, prostim rečima dotacija Romima. Ima dotacija NVO, ali ne i Romima. Postoje razni saveti pri kabinetu gradonačelnika, postoje razne NVO koje se bave obrazovanjem i zdravstvom, i čime se sve ne bave, međutim, sami ciljni korisnici ništa ne dobijaju. Po mom mišljenju, Grad bi morao da formira budžetsku liniju kojom bi se dotirala iskrena nevladina udruženja koja su uspela da naprave pomak. Treba da se izmere svi ti rezultati, onda da se sav romski nevladin sektor formira u jedno telo, da se potpiše neka vrsta sporazuma o saradnji, da ne vuče svako svoju kosu na svoju stranu, nego da se oni ujedine, da se postavi tabelarni prikaz problema, moguća rešenja.

A onda to urodi plodom tako što će se postaviti jedna zvanična institucija, pri kabinetu gradonačelnika, koja će razvijati planove i postaviti studiju izvodljivosti kako pomoći Romima - da nemamo toliko sakupljača sekundarnih sirovina, a da niko nije registrovan, da nemaju radni staž, odelo, rukavice, da su zdravstveno osigurani; da nemamo priču da su preko 250 romskih mališana u kućama, a ne u jaslama, da ima mali procenat dece u obdaništima, da 90% romske dece ne završi predškolsko obrazovanje, da je za njih upisna politika, pa ako nema - nema mi to dete ne možemo na ulicu, moramo da ga upišemo u prvi razred, i onda imamo spektar problema...

Moramo formirati jedno telo koje će zvanično brinuti o Romima, koje će postaviti studiju izvodljivosti, izdvojiti primarne i sekundarne probleme i rešavati jedno po jedno, ne formirati zvanične i nezvanične institucije ili tela i ta tela postoje po statutu, po nekom zakonu ili rešenju koje je doneo gradonačelnik ili neki NGO, i nema pomaka", zaključio je Bajramović..

Eto jednog konkretnog predloga za sistemsko  rešavanje problema. Vredi i valja o tome razmišljati kao i predlagati još stvari. Da našim komšijama bude bolje. Onda će i nama samima biti bolje. I grad će nam biti lepše mesto u kome ima mesta za sve ljude dobre volje i čistog srca.

Na to ćemo podsećati svakoga ko bude nakon dogovora, pregovora i koalicionih sporazuma seo u udobnu kožnu fotelju gradonačelnika Niša. U ime svih naših sugradjana koji do tapaciranih vrata iza kojih je ta fotelja nikada ne mogu stići. Jer svako ima pravo na zaštitu i ostvarenje sopstvenih prava. A mi i obavezu da mu u tome pomognemo.

Zahvaljujemo se znanim i neznanim sugradjanima koji su nam pomogli u realizaciji emisija u okviru prvog dela serijala PRAVO NA PRAVO.

Partner serijala Fondacija za otvoreno društvo Srbija.